2013

Miloš Somborski (Zagreb, 1902 — Sarajevo, 1983) bio je arhitekta, avangardista, fotograf, začetnik urbanizma kao odvojene grane arhitekture.

Biografija

Rođen je u Zagrebu 28. juna 1902. godine. Majka mu je bila učiteljica, Evdokija-Julka Vićentijević (1876-1961) iz Zabrežja kod Obrenovca, u Srbiji. Otac Isidor Somborski (1871-1931) rodom iz Starog Bečeja (tadašnja Austrougarska), bio je bankar i direktor Srpske banke Zagreb (osn. 1895). Evdokija je rodom iz porodice u čijem domu je 1804. godine Prota Mateja Nenadović^[1] napisao znamenita diplomatska pisma austrijskim dostojanstvenicima u Prvom srpskom ustanku. Miloš je stekao solidno i široko obrazovanje. Svirao je klavir.

Nije imao dece. Dva puta se ženio. U prvi brak sa Ružicom Milovanović, sekretaricom u Društvu urbanista Srbije, ćerkom Predsednika vlade Kraljevine Srbije Milovana Milovanovića (1911-1912) je ušao kao stariji neženja. Brak se neslavno završio razvodom. Drugi brak je imao sa Milenom Bošnjak, koja je bila profesor na Sarajevskom univerzitetu. Milena je poginula u Dubrovniku 1991. Miloševa starija rodjena sestra Vidosava (1896-1961) je bila udata za Svetozara Varićaka (1894-1932), doktora hemije koji je stanovao kod Alberta i Mileve Ajnštajn u Cirihu tokom studija. Svetozar je bio autor više stručnih radova: napisao je 1917. godine „Počela fotografije“, stručni priručnik za fotografe. Druga sestra Ruža, bila je udata za Boška Pavlovića, visokog policijskog službenika Kraljevine Jugoslavije. Radio je kao pomoćnik ministra u Nedićevoj vladi. Streljan je nakon presude u sudskom procesu Draži Mihajlović i ostalima.Obe sestre su imale po jedno žensko dete. Danas nemaju naslednike. Miloš Somborski je kupio u svojim poznim godinama istorijsku Sabo-Djordji palaču u Mokošici kod Dubrovnika. U njoj je održan poslednji senat Dubrovačke vlastele 18. januara 1814. godine. Palaču je restaurirao.

Gotovo slep, Miloš Somborski je umro 10. februara 1983. godine u Mokošici. Sahranjen je u Sarajevu 12. februara 1983. godine.

Avangarda

Kao mladić bio je član avangardne skupine „Traveleri” (osn. 1922). Predsednik je bio Čedomil Plavšić (1902-1987), a ostali članovi: Josip Seissel, Miha Schon, Dragutin Herjanić, Zvonimir Megler, Dušan Plavšić jr. i Višnja Kranjčević. Svi su bili iz uglednih zagrebačkih porodica. Miloš je bio zadužen za fotografiju. „Traveleri” se smatraju začetnicima dadaističkihmanifestacija na prostoru bivše Jugoslavije: bavili su se nekom vrstom performansa, pisali su tekstove, radili kolaže, voleli jazz, težili su da izbrišu granice između života i umetnosti. Zbog namerne provokativnosti i šokantnosti zenitističko-futurističko-konkstruktivističke predstave „Oni će doći”, izvedene u Prvoj realnoj gimnaziji (sada Muzej Mimara) u Zagrebu 1922. godine, morali su da napuste svoje škole po nalogu direktora. Većinom su prešli u Beograd. Ljubomir Micić (1895-1971), tvorac avangardnog (pokreta) časopisa Zenit (Zagreb 1921-Beograd 1926) predstavu je proglasio zenitističkom u broju 24. Zenita i najavio zenitističku karijeru Josipa Seisela (1904-1987), bliskog Miloševog prijatelja i saradnika.

„Traveleri“ su vodili dnevnik Almanah koji sadrži manifest, prepisku, dadaističko-konstruktivističke kolaže, poeziju i dr. iz desetogodišnjeg perioda aktivnog rada skupine. Almanah je čuvala porodica Plavšić, sada je u kolekciji Muzeja avangardne umjetnosti u Zagrebu^[2]. U Narodnom muzeju u Beogradu^[3], u okviru zaostavštine Ljubomira Micića, nalazi se kolaž „Milomborsk“ Josipa Seisela (očevidno posvećen Milošu Somborskom), kao i delo „Bajadera” na kojem su ispisana imena Klek (zenitistički pseudonim Josipa Sesela) i Miloš. „Bajaderu” i još 4 Seisselova rada pod nazivom „Igrajuće karte“ iz nekadašnje kolekcije Miloša Somborskog, naslednici su prodali Narodnom muzeju u Beogradu. Muzej savremene umetnosti u Zagrebu izlaže čuveni rad J. Seisela „Pafama”^[4], koji se smatra za prvo apstraktno delo jugoistočne Evrope. Zaostavštinu Josipa Seissela je Zagrebu poklonila Silvana Seissel (1912-2010), Josipova supruga i sestra Čedomila Plavšića. U Matičnoj biblioteci Istočno Sarajevo je veći deo književnog fonda Miloša Somborskog, koji su naslednici ustupili. Na Zabrežju u okviru Kolekcije „Perilo”^[5], se nalaze veliki deo zaostavštine Miloša Somborskog: fotografije, dokumentacija, diplome i priznanja među kojima je i Oktobarska nagrada grada Beograda iz 1968. godine za izgradnju Novog Beograda.

"Traveleri" su ostali u komunikaciji do kraja svojih života. Miloš je zamišljao da u palači u Dubrovniku obnovi druženje "Travelera“. Zaostavština „Travelera“ na Zabrežju je inspirisala omladinski džez/alternativni festival „Oslobadjanje”^[6].

Urbanizam i arhitektura

Miloš Somborski je diplomirao 1929. godine prvim radom iz urbanizma u istoriji Arhitektonskog odseka Tehničkog fakulteta u Zagrebu. Rad je realizovao zajedno sa Josipom Seiselom - „Rješenje problema očuvanja i organizacije zagrebačkog Gornjeg grada i Kaptola”. Rad je sledeće godine prof. Hugo Erlich predložio gradu Zagrebu na usvajanje. Somborski je bio pionir urbanizma kao posebne grane arhitekture i osnivač prve jugoslovneske Katedre za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu nakon Drugog svetskog rata. Radio je kao dekan Arhitektonskog fakulteta u Sarajevu; direktor Urbanističkog zavoda NR Srbije, direktor Urbanističkog zavoda Beograda^[7]. Od važnijih radova ističe se GUP Beograda iz 1950^[8], GUP Podgorice iz 1957, uređenje Luke Bar itd. Između ostalog, bio je autor vile u Beogradu, u Smedervskoj ulici broj 7.

Refernence

^ „“Мемоари”- Прота Матеја Ненадовић”. Забрежје портал (na jeziku: sprski). 2017-11-16. Pristupljeno 2019-06-23.
^ „Avantgarde Museum”. avantgarde-museum.com. Pristupljeno 2019-06-22.
^ Народни музеј”. Pristupljeno 2019-06-22.
^ „Zagonetna Pafama Josipa Seissela”. Hrvatska radiotelevizija. Pristupljeno 2019-06-22.
^ „Забрежје портал”. Забрежје портал (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-06-22.
^ „Офест”. www.oslobadjanje.org. Pristupljeno 2019-06-22.
^ Mučibabić, Daliborka. „Kad je Tito slušao urbaniste”. Politika Online. Pristupljeno 2019-06-22.
^ „Београд кроз планове – Urbanistički zavod Beograda” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-06-22.

"Са Јулком кроз време" је наслов изложбе мастера историје уметности Милене Недљковић, која је реализована у оквиру фестивала "Ослобађање" 1.11.2014. године у Дому културе Забрешки град на Забрежју. Изложбом је премијерно презентована комплексна колекција "Перило" и део који се односи на покрекло образовање, претке и потомке учитељице Евдокије-Јулке Вићентијевић, удате Сомборски.

Изложба хронолошки прати живот Јулке Вићентијевић и приказује употребне предмете, уметнине: скулптуре и слике, накит, писма, документа, као и избор из више стотина фотографија. Изложба је сведочанство о образовању, борби за равноправност полова, о патриотском моралу који је некада владао. Посебно се истиче копија ГУП Београда из 1950. године њеног сина авангардисте и архитекте Милоша Сомборског, као и документација Јулкиног зета Светозара Варићака из периода становања код Алберт и Милеве Ајнштајн у Цириху. Изложба је након Забрежја приказана и у библиотеци "Влада Аксентијевић", као прва изложба после поплаве. Изложбу је поред ауторке говором отоворила и проф. др Ирина Суботић у присуству Маје Плавшић, ћерке оснивача Травелера Чедомила Плавшића, која је и носилац ауторских права најзаступљенијег сликара ране фазе Зенит покрета-Јосипа Сајсла (у зенитизму познат као Јо Клек).

На отварању КЦ"Перило" 25.9.2016. година на Забрежју изложба је представљена као део сталне поставке на спрату, тако да је то њено треће измењено издање.

У Малој сали Дома културе студентски град 7.7.2017. године отворена је изложба "Травелери" на Новом Београду. У оквиру изложбе приказане су фотографије изложбе "Зенит и авангарда двадесетих" из 1983. Ирине Суботић и Видосаве Голубовић. Травелери су први пут представљени београдској публици овом изложбом.

Нови Београд је грађен по ГУП Београда из 1950. године чији је потписник Милош Сомборски. У оквиру Травелера Милош је био задужен за фотографију, те је изложба о младалачким авангардним еманацијама имала своје представљање на једном логичном месту.

Уметнице Сара Милојевић и Дуња Ћорломановић су у резиденцијалном боравку у КЦ"Перило" на Забрежју и потом у Дому културе Забрешки град 6.7.2018. године и за шести фестивал "Ослобађање" реализовале дело "Дијалог"-скулптослику дименизја 2.5м ширине, 1.25м висине и 1м дужине. Материјали "Дијалога" су стиродур, акрил, жица, папир и дрво. Тема овог јединственог рада је аутентичан дијалог који су водили у Паризу 1925. године Томазо Маринети, оснивач футуризма-италијанског авангардног покрета с почетка XX века и Бранко Ве Пољански, млађи од браће Мицић, истакнути представник југословенског авангардног покрета Зенит. Текст дијалога је препис из књиге "Зенит" историчара уметности Зорана Маркуша, из 2003. године.

Уметнице су у одговору на тему фестивала реактуелизовале поштовање које су најзначајнији уметници света у доба авангарди после Првог рата, имали према Зениту и наставиле едукативну функцију фестивала "Ослобађање" поводом историјских авангарди. Представиле су дијалог портретима протагониста на жицама везаним за конкструкцију чиме су оствариле живост. Централни део рада је црни круг са правилним геометријским формама у основним бојама, који се уклопио у естетку фестивала и авангардних покрета. Одштампан дијалог такође делује живо у простору окачен на жичану конструкцију. Вибрације окачених делова "Дијалога" су биле приметне током фестивалског дана уз брујање баса и циркулацију углавном младе публике.

У садржају текста дијалога млађи брат Бранко Мицић(десни портрет) упозорава Маринетија(леви портрет) на погубност фашистичких идеја које је инкорпрорирао у идеју о новом времену и новом човеку. Иначе, прво извођење Маринетијевог текста "И они ће доћи" ван Италије су реализовали Травелери 1922. године у својој истоименој представи , која је идејна окосница фестивала "Ослобађање". Травелери су свирали џез.На конкструктивистички начин су реализовали костиме и сценографију, уз дадаистичке гесте су шокирали публику, због чега је Љубомир Мицић представу прогласио зенитистичком у броју 24 свог месечног авангардног магазина.

Рад "Дијалог" је имао и интересантну судбину на фестивалу. Током бурног фестивалског дана у сали Дома културе Забрешки град и концерата, неко је откинуо и однео Мицићеву главу, а онда су следећег дана џудисти, који од 2018. тренирају у позоришној сали Дома културе,рад нагурали у угао и поломили га. Претходно џудисти нису хтели да склоне струњаче да би се реализовао у потпуности шести међународни фестивал "Ослобађање". Но то не смета, јер уметност је неуништива, а кад је протерују то значи да вреди. Приказана фотографија Дарка Бјелановића је доказ лепоте "Дијалога", а испод можете прочитати о чему су причали Маринети и Мицић у Паризу 1925. године.

-//--...:-o+II.=

POLJANSKI: Gospodine Marineti! Ja Vas pozdravljam kao pokretača futurizma i kao čoveka koji je prvi digao zastavu i pozvao mladost na bunu. To činim kao predstavnik zenitizma u Parizu, po svojoj dužnosti. A pokretač zenitizma i direktor Zenita, takođe nema razloga, da Vas takvog ne ceni. Ali, Vi kao propagator fašizma gubite naše simpatije. Protiv takvog Marinetija dižemo svoj protest.

MARINETI: Hvala! Vi ipak nemate razloga za to, jer je fašizam poziv na borbu, a borba je zdrava i potrebna.

POLJANSKI: Zenitisti cene Vašu borbu, ali ako je ona fašistička, onda između nas ne može biti bliže saradnje, pošto su fašisti zapalili slovenski Narodni dom u Trstu i bacili kroz plamen dva živa čoveka sa trećeg sprata.

MARINETI: Tamo su se skrivali komunisti...

POLJANSKI: Komotan izgovor! I komunisti su ljudi!

MARINETI: Uostalom, zenitisti oduvek uživaju naše simpatije.

POLJANSKI: Dobro! I futuristi uživaju naše simpatije, ali fašisti vrše teror nad čestitim Hrvatima u Istri i zatvaraju naše škole.

MARINETI: Da li ste Vi Srbin ili Hrvat?

POLJANSKI: Serbo!

MARINETI: (diže jednu obrvu, a levo oko mu zasija od čuđenja)

POLJANSKI: Da su naše simpatije za Vas doista iskrene, dokaz je, što smo mi štampali Vaša dela i da se g. Micić uvek za Vas zauzima, ako Vas ko napada. Držane su konferencije i zenitističke večernje na kojima ste i Vi slavljeni. A šta ste Vi za nas učinili? Pisali ste o nama sa nekoliko redova?

MARINETI: To je vrlo teško radi vašeg jezika, koga niko ne razume...

POLJANSKI: Kako? Pa i Bog je Srbin. Srba ima svuda- ima Srba i Slovenaca čak i u Italiji.

MARINETI: Pa ni toliki nemački pesnici nisu prevedeni na italijanski, zbog njihovog nezgodnog jezika. Ali da sam morao o zenitistima voditi računa, dokaz je to što sam u svom poslednjem Manifestu štampao Micića i Vas...

POLJANSKI: Ali mi nismo futuristi nego zenitisti. A u našoj zemlji postoje samo zenitisti.

MARINETI: Pa ja sam vas kao takve i pozvao na borbu, protiv zajedničkog neprijatelja.

POLJANSKI: Ako je taj neprijatelj Evropa, onda napred. Ako je taj neprijatelj stara bradata kultura- spremni smo. Mi smo radosni barbari koji ćemo zapaliti brade mudraca. Treba da nešto učinimo za čoveka. Zenitisti su antipolitički ljudi, pošto su političari upropastili svet sa svojom braćom profesorima!

MARINETI: Pa i mi Italijani varvari smo.

POLJANSKI: Tako je! Bravo! Napred u zajedničku borbu.

MARINETI: U to ime, zenitisti će biti prevоđeni i štampani u svim našim časopisima. Iduće godine, biće veliki međunarodni kongres futurista u Rimu, na koji će zenitisti nesumnjivo biti pozvani.

POLJANSKI: Ali mi nismo futuristi.

MARINETI: Svako će imati pravo na svoju marku.

POLJANSKI: Milo mi je! A ko će finansirati?

Marineti i ostali prisutni se smeju.

MARINETI: Do viđenja! Pozdravite Vašeg šefa Ljubomira Micića. Njega mnogo cenim i simpatišem.

POLJANSKI: Do viđenja! U ponedeljak. (rukovanje)

Pariz,28. oktobar 1925.

"аВаНГРаДаДаДа 1916-2016" изложба ауторке Марије Вуковић Бисерко у КЦ"Перило" посвећена стогодишњици авангардног антиратног Дада покрета основаног у Цириху 1916. године у кафани Кабаре Волтер. Представљен је и теоретски осврт на колекцију "Перило" и југословенске покрете Зенит и Травелере и њихов однос са дадаизмом. Изложба је имала три издања уз два резиденцијална боравка уметника. Прво за Ноћ музеја у мају, друго за фестивал "Ослобађање 2016" у јулу и треће за Дане евопске баштине под називом "Наша баштина" у септембру 2016. године.

Још чланака...

Страна 1 од 2