Рад написан за Ослобађање 2015.

Давно некад, тридесетих година двадесетог века постојао је књижевни, уметнички и више филозофски правац, познат као зенитизам. Овај уметнички покрет који је створио круг уметника и интелектуалаца окупљених око часописа ''Зенит'', чинили су битан елемент у културном и уметничком животу Београда током 20. века. Пре свега, зенитисти су имали пресудан утицај на развој модернизма и авангарде у Србији. Зенитизам је окупио многе прогресивне и модерне уметнике који су у својим деловањима, раду, прогласима, перформансима, часопису исказивали своје ставове и критичке погледе на друштво чији су били део и на стање унутар њега. Изражавали су пре свега свој став према Европи, сматрајући да је она у стању дубоке стагнације, цивилизацијске кризе након избијања Првог светског рата и пада свих вредности. За то је по њима највећи кривац била управо европска култура и друштво. Решенје за ту кризу старог континента они су видели у нашим вредностима, у јединствености и аутентичности нашег поднебља- Балкана. Један од најбољих познавалаца Зенитизма , професорка Ирина Суботић овако говори о њима: '' Зенит је кренуо са експресионистичким антимилитаристичким идејама једне духовне заједнице младих у целом свету где би братство и сарадња међу уметницима покренуло нову Европу, али са свежом крви, оном која долази са Балкана. Тоје Брабарогеније. Онај који је неискварен, који је дошао са ових чистих простора и планина, неко ко је имао нешто ново да каже и ко ће се супротставити оној старој исцрпљеној цивилизацији Европе која је покренула Први светски рат. Под балканизацијом се није подразумевало оно што се данас подразумева - ратна ситуација, цепање, већ, напротив, уједињење свих младих снага и оних који су против рата.“ Дакле једно од програмских начела зенитизма је измештање и стварање нових центара (филозофских, поетских, уметничких и људских). Свако њихово деловање била је нека врста изругивања и критике лажних величина и центара који желе да одлучују о свему и тежња и борба за креирање нових вредности по сопственој мери, стварање новог света и бољег живота. Зенитизам као покрет настаје када и његов часопис ''Зенит'' који 1921. године у Загребу формира његов оснивач и идеолог Љубомир Мицић, песник, критичар и полемичар, стуб и предводник југословенске авангарде, да би већ 1923. његова редакција због оштрих реакција у јавности била премештена у Београд где је и остала све до свог гашења 1926. године, због различитих скандала и осуда у виду "бољшевичке пропаганде и позивања грађана на комунистичку револуцију''. Током овог периода изашло је укупно 43 броја у којима су објављивани радови најзначајнијих европских и домаћих стваралаца и ликовних уметника тог доба, међу којима су били тадашњи носиоци кутурних, уметничких и цивилизацијских догађања и промена: Пабло Пикасо, Василиј Кандински, Александар Архипенко, Казимир Маљевич, Александар Родченко, Владимир Татљин, Владимир Мајаковски, Валтер Гропијус, Филипо Томасо Маринети, Ел Лисицки.... У оквиру часописа ''Зенит'' по први пут је у југословенској средини објашњен конструктивизам као нова и значајна манифестација модерног доба покренута идејама руских авангардиста. Сарадња са руским уметницима се види већ у графичкој опреми овог гласила на самом почетку његовог објављивања у пролеће 1921. године. Тада он добија одређена конструктивистичка својства како у топографским решењима корица, наслова, прелома страница, тако и у репродукцијама дела уметника- пре свега ту се издаваја као први објављени архитектонски пројекат у часопису, нацрт Споменика Трећој интернационали Владимира Татљина , затим су ту и радови Родченка, Маљевича, Ел Лисицког, Кандинског... Врхунац сарадње са руском авангардом постигнут је у 17. броју који је носио назив '' Руска свеска''. Тај број је уредио сам Ел Лисицки који је урадио посебну насловну страну у стилу свог ''Проуна''. Такође остварена је сарадња и са другим покретима и уметничким школама.

У броју 40, 1926. године објављен је текст Валтера Гропијуса ''Интернационална архитектура'' и приказ осам Баухаусових књига које су допринеле стварању индустријског дизајна, спајањем и повезивањем уметника и индустријске производње. Објављени су и планови нашег значајног авангардног уметника Јо Клека за '' Зенитеум'', као и радови многих других прогресивних уметника и интелектуалаца са простора Југославије . ''Зенитеум''- пројекат Јосипа Сајсла (зенитистички псеудоним Јо Клек) објављен у часопису ''Зенит'' Посебне везе и сарадња успостављене су са италијанским футуристичким покретом, пре свега са његовим вођом Филипом Маринетијем (преписка, објављивање футуристичких текстова и манифеста и критичко праћење њихових активности). Мицић је имао посебно интересовање и разумевање за став и однос футуриста према новим формама изражавања и новој индустријској ери, ери машине, динамике и покрета. Зенитизам је такође понудио и сопствену варијанту усхићености технологијом и научним напретком, истичући и величајући личност Николе Тесле и значај његових изума и достигнућа за развој напредног и модерног света. Мицић се пре свега дивио Тесли зато што је својим делима и радом осавременио свет, он је у њему видео футуристичког генија.

 
 
 
  • Saucony 2015 Italia Christmas
  • Nike Air Max Flag Italia Christmas
  • Nike Flex Experience RN Italia Christmas
  • Nike Air Max 90 Huarache Italia Christmas
  • Saucony Ride Italia Christmas